Doktorski umetnički projekat pod nazivom “Skupljači vremena” koji u svom podnaslovu ukazuje na likovne discipline (skulpture i asamblažne kompozicije) predstavlja multidisciplinarni rad koji se bavi fenomenom vremena, časovnika kao tehničkog instrumenta tog fenomena, ideologijom tehnike kao i odnosom koji se uspostvalja između vremena, prostora i društvenog bića. Istraživanje lokalne kulturne baštine (tehničkog nasleđa sa fokusom na onaj segment koji se ticao proizvodnje satova za tornjeve i javne objekte) poslužio mi je kao inspiracija za umetničku interpretaciju artefakata iz prošlosti. Baveći se aspektima vremena, ja sam se sve vreme doticala prostora i na taj način pokušavala da prikažem njihov odnos uzajamnosti.
Svedoci smo intenzivnog menjanja i preoblikovanja prostora, čijim brisanjem nestaju i svi oni vremenski slojevi koji su ga formirali. Ova pojava je za mene posebno intrigantna imajući u vidu okolnosti kada je današnje društvo umrtvljeno tihim strahom koji isključuje mogućnost otpora. Tada, kao mogući jezik rasvetljavanja stvarnosti i kao pokušaj otpora ostaje jezik umetnosti.