DISLOKACIJE 2015: Fotografska kolonija u Orlovatu
Eskapističke utopije javljaju se kao odgovor na skučeno okruženje, život u gradu ili neodgovarajuće impulse drugih ljudi. Tokom boravka u Orlovatu dokumentovala sam privremena, improvizovana staništa kampera koji dolaze iz okolnih gradova i borave na obali Tamiša tokom letnje sezone. Oni su skriveni u šumi, u stalnom strahu od nepoverljivih meštana, inspekcije i kazni. Ova staništa podsećaju na ideju letnjikovca (ili savremenih vikendica) i pasivnog uživanja. Razlika je u fluidnoj formi ovih novih staništa koja polako niču, menjaju se, usavršavaju, nestaju i iznova grade. Kontrast je načinjen između prirodnog okruženja – šume koju sam fotografisala u crno-beloj tehnici, dok su u kolor tehnici umanjeni prikazi privremenih objekata koji su postavljeni uz reku. Fotografija ima tri plana: prvi koji je nevidljiv – reka Tamiš (to je pozicija fotografa ili posmatrača,) drugi plan zauzimaju privremeni kamperi, dok je treći plan šuma.
Ovaj rad nastao je u istom periodu kao i keramičke skulpture. Iako je medij potpuno različit, interesovanje ostaje isto, a to je opažanje čoveka sa svim anomalijama i teretima koji ga pritiskaju. Motiv odeće i odsustvo čoveka opažaju se u skulpturi, a motiv privremenih, mahom platnenih /PVC staništa bez prisustva čoveka vidljiv je na fotografiji. Monumentalna priroda deluje kao džinovska pozornica koja je prinuđena da trpi svakojake predstave čoveka, a privremena staništa ljudi postaju primer “drugog mesta” u kome se preklapa više prostora.